|
(Tekst je
baziran na čuvena balada "Abasah"
(Абасах) napisana u 19. stoljeću od
strane srpskih pjesnika Jovana Ilić (1824-1901). Kompozitor: Vladislav
Nikolajević-Štirski (1862-1931)) Na
prijestolju sjedi sultan, silni Ekber car, a do
njega mlad vezire, mladi Behmen-han. "Kazuj
meni mlad vezire, imena ti tvog, ko ti
dade zlatne ključe od harema mog?" "Dala
mi ih tvoja seja i poljubca dva, a do zore
kol'ko bješe ni sam ne znam ja!" "Znaš
li bolan mlad vezire, snašao te jad, da će
dželat glavu tvoju odrubiti sad?" "Čekaj
malo, saslušaj me, ja sam svemu kriv, ja je
ljubljah, ljubit ću je, sve dok budem ziv!" A sad
čini, šta ti drago, na volju ti baš, ili da mi
seju dadeš, ili samrt daš!" Na te
rječi skoči sultan k'o razjaren div, mir
zavlada, k'o da niko ne imade živ! Dok
najednom zažubori milostivi glas: "Ljubite
se, sultan Ekber blagosilja vas!" Pjeva: Dr
Himzo Polovina, prikupljac pjesama, interpretator, tekstopisac, kompozitor,
odličan poeta i doktor - specijalista neuropsihijatar. |
(Szöveg:
Jovan Ilić (1824-1901) szerb költő híres "Abasah"
(Абасах) című balladájának feldolgozása.
Zene: Vladislav Nikolajević-Štirski (1862-1931)) Ül
trónján a szultán, Ekber a hatalmas, mellette
ül fiatal vezírje, Behmen kán, az ifjú kakas. „Mondd
meg nékem, ifjú vezírem, szavadra mondd, Ki adta
oda neked a háremem arany kulcsát?” „Húgod
adta a kulcsot nékem, s hozzá páros csókot is, s hogy hajnalig
még hány csattant, nincsen száma is!” „Tudod-e,
ifjú vezírem, mily nagy pácban vagy, a hóhér
fejed lecsapja, a szerencséd most elhagy?” „Várj egy
kissé, hallgassál meg, mindent beismerek, szerettem
őt, szeretni is fogom, ameddig csak élek!” És most
tedd azt, amit akarsz, rád bízom magam, Add nékem
a húgod, vagy a halált add!” Felpattan
e szóra a szultán, mint felbőszült vad, Oly csend
támad, élő ember ilyent még nem hallt! Ám
patakként csendül hangja, lám megbocsát tán: „Szeressétek
egymást, áldását adja rátok Ekber szultán!” Előadja:
Dr Himzo Polovina, népdalgyűjtő, énekes, szövegíró, zeneszerző, kiváló költő
és doktor – ideg- és elmeorvos. |
Nyersfordítás: Gábris László
---
Абасах
На
пр'јестолу
калиф сједи,
Харун-ал-Рашид,
До њег' сједи
млад везире,
Џафер
Бармекид:
„А чу ли ме,
млад везире,
„Знаш ли
ко сам ја?"
„Ти си калиф,
сунце јарко,
„Што нам
св'јетом сја!"
„Кажи право,
млад везире,
„Амана
ти твог!
„Ко ти даде
златне кључе
„Од
харема мог?"
„Дала ми их
сеја твоја,
„И
пољупца два,
„А до зоре
колко бјеше,
„Не
знам, богме,
ја!"
„А знадеш ли,
млад везире,
„Не знао
те јад,
„Да ће џелат
главу твоју
„Укинути
сад?"
„Св'јетла
круно од
Азије,
„Да
л'јепо ти
сјаш!
„Мој калифе,
господару,
„Да мало
ти знаш!
„А да знадеш,
мој калифе,
„Што ја
знадем сам,
„По Багдада
ти би дао,
„И Мисир
и Шам!
„А да знадеш,
мој калифе,
„Гдје ја
ноћас би',
„Сто живота
да имадеш,
„Халалио
б'ти!
„О Абасах,
ружо рајска!
„Л'јеп
је мирис
твој!
„Слађа ми је
душа твоја
„Него
живот мој!"
То изрече
млад везире,
Оде без
гласа,
Мртва глава
проговара:
"Збогом...Абасах!" □
- Јован Илић